Koliko se uštedi zamenom stolarije
Koliko se uštedi zamenom stolarije? Pvc stolarija se pokazala kao najlogičniji izbor ali kako obezbediti manji gubitak toplotne energije? Električna energija se u Srbiji troši preko 50% za grejanje stanova. Ako znamo da električnu energiju dobijamo iz termoelektrana, i ako znamo da se od jednog kilograma uglja iskoristi samo 200 grama, a da ugalj baš i nije energent koji je obnovljim, zaista treba da se zapitamo da li je krajnje vreme da menjamo da navike?! Da li možemo preći na neke druge energente ili bar da obezbedimo manji gubitak toplotne energije pa tako utičemo na smanjenje potrošnje struje i drugih energenata. Da li su naše kuće dovoljno izolovane, da li su naši prozori dobrodihtujući, da li nam je potreban astronomski račun za grejanje, da li je zaista vreme da se na pravi način pozabavimo pitanjima koje nam utiču na kvalitet života. Poznato je da toplotni gubici preko stolarije iznose oko 35%, zidovi daju gubitak od 25%, kroz plafon je 21% a kroz podove ispod 20%. Ovi podaci važe za kuću, dok je u stambenim zgradama ili soliterima, drugačiji gubitak toplote, čak skoro pola gubitka toplote idi na prozore a za oko 40% su zaduženi zidovi. Kroz tavanicu i plafon zajednički gubitak je oko 13%. Dakle, šta je zaključiti? Da su dobri prozori obavezni, jer su kroz njih gubici najveći.
Fasada koja nije izolovana je manji gubitnik od proziora kojem je dovoljno na primer da mu okov nije dobar, ili diht-guma. Veći gubitnik toplote je drvena i aluminijumska stolarija nego što je PVC stolarija, a sa PVC-om je pokriveno tek 40% svih domova u Srbiji. Novoizgrađene zgrade ih uglavnom imaju ali slaba je zamena starih prozora sa PVC prozorima. Negde malo iznad 40%. Prosta računica govori da bi zamenom stolarije jedno domaćinstvo uštedelo minimum 20% potrošnje energije koja je potrebna za grejanje stana, što bi značilo da je zamena stolarije povratna investicija za 5 godina. Vrlo je bitno, bez obzira koliko PVC stolarija bila dobar štediša energije, i kao zvučni izolataor, naravno, da bude dobro zaptiven prostor između rama i zida. Za to najčešće služi pur-pena. Takođe od velikog značaja je izbor stakla koje bi trebalo biti termoizolaciono a u okno prozora ili balkonskih vrata ugrađeno dobrom tehnologijom. Lokacijska stacioniranost objekta je isto jedan od bitnih faktora jer klimatski uslovi mnogo znače. Nije isto ako se radi o mediteranskoj ili kontinentalnoj klimi gde su temperaturne razlike do 40 stepeni u proseku a nekad može, kad su uslovi ekstremniji biti veća. Bitno je ako se radi o višespratnicama o kojoj etaži je reč, jer uticaj klimatskog faktora se menja sa visinom spratova. Za ovakve stanove se rade posebni termički proračuni da bi se obezbedilo grejanje na oko 21 ºC . Potrebno je da sigurnosna vrata budu i u termičkom smislu sigurna. Za sobna vrata u okviru stana nebitan je materijal, jer nemaju nikakva doticanja sa vanjskim uslovima a samim tim ni uticaj na temperaturu stana. Dovoljna je samo želja kupca koja mu se estetski više dopadaju.
Srbija se inače računa kao jedna celina u pogledu klimatskih zona. A tačnije klima se računa kao umereno-kontinentalna. Osim za grejanje, energiju sve češće koristimo za hlađenje, uviđa se porast u letnjem periodu, zbog klimatizacije. Tu za sad, realno ne postoji neko rešenje o promeni energenta, ali postoji rešenje o uštedi energije koje je identično kao kod grejanja. Zanimljivo je da su gubici kroz stolariju 15 procenata celokupnih zahteva za energijom cele zemlje. To nam je još jedna napomena da je rešenje problema u kvalitetnoj stolariji uz obaveznu kvalitetnu ugradnju iste. To su ključne stvari na koje trebamo obratiti naročitu pažnju pri planiranju, projektovanju i izgradnji objekata.
